Carska torta za malu princezu

Stigla mi je  vijest da sam dobila braticnu, kojoj su roditelji dali bas tetkino ime. „Da bude u svemu kao tetka“, dodao je ponosni otac javljajuci divnu novost.

Sijajuci sva od ponosa i srece, odlucila sam pocastiti svoje prijatelje i familiju. U zdravlje male braticne, moje imenjakinje.

Za tu priliku sam odabrala deliciju, dostojnu jednog austrijskog cara. Sacher tortu.

Po raznim slasticarnama u nekadasnjem carskom gradu, probala sam mnoge varijante i ni sa jednom nisam bila nesto posebno odusevljena.

I u onima koje svojim imenom znace visok kvalitet ponudjenih poslastica i u nekim manjim cafe restoranima. Sve su one bile sa okusom obicnog cokoladnog kolaca i prilicno suve. Zato se ona, pretpostavljam,  i sluzi sa slagom.

Kako i dolici njezinom imenu, ipak se najbolja torta moze pojesti u Cafeu hotela Sacher  ili u slasticarni Demel.

Ove dvije konkurentske kuce veze interesantna prica oko prava za ime ove svjetski poznate torte.

Sve je pocelo daleke 1832. godine, kada je austrijski knez Metternich od svog glavnog kuhara zatrazio da se za  jedan od njegovih prijemova kreira i posluzi neki novi, poseban desert. „Ali da me ne obruka, veceras!“, rekao je.

Zbog bolesti glavnog kuhara, taj zadatak prihvatio je tada 16-godisnji ucenik Franz Sacher i osmislio osnovnu formu Sacher torte.

Njegov sin, Eduard Sacher, usavrsio je recepturu za vrijeme svoje ucenicke prakse u slasticarni Demel, koja je bila oficijelni liferant poslastica beckog carskog dvora. Od tada se ta torta nudila u Demelu ali i u hotelu Sacher koji je Eduard Sacher otvorio 1876. godine pod nazivom „Original Sacher- Torte“.

Nakon konkursa hotela 1934. godine, istoimeni sin osnivaca hotela, Eduard Sacher, presao je da radi u Demel i prenio sva prava i jedinu dozvolu za prodaju „Eduard- Sacher-Torte“  toj slasticarni.

Prve neusuglasice sa novim vlasnicima hotela pocele su vec 1938. godine, koji su i naziv „Original Sacher- Torte“ zastitili i prodavali je ne samo u prostorijama hotela, vec i u ulicnoj prodaji.

Od 1954. do  1963. godine trajao je proces o pravima oko naziva torte.

Vansudskim dogovorom, hotel Sacher zadrzava naziv „Original Sacher- Torte“, a Demel svoju tortu ukrasava trokutastim znakom sa natpisom „Eduard Sacher- Torte“.

Jos jedan detalj razlikuje ove dvije torte.

„Original Sacher- Torte“ ima dva sloja marmelade, u sredini i ispod cokoladne glazure, a Demelova samo ispod glazure.

Da je receptura njihove torte „strogo cuvana tajna“, kako u hotelu Sacher naglasavaju,  ne moze se sa sigurnoscu potvrditi. Ali u svakom slucaju pomaze da mit o ovoj torti i dalje traje.

„Original Sacher- Torte“moze se kupiti ne samo u hotelima Sacher u Becu i Salzburgu, vec i u Sacher shopu u Bozenu (juzni Tirol),  Duty Free Shopu na beckom aerodromu, a moguce ju je naruciti i preko online shopa hotela Sacher. Proizvodnja ove torte, iako u velikom broju komada na godisnjem nivou (oko 360 000), jos uvijek se obavlja rucno.

Godinama su se i mnoge becke domacice okusavale u majstoriji pravljenja Sacher torte.

I sve mi se cini, koliko domacica, toliko varijacija recepata. I  svaka ce reci da je njezin recept najbolji.

Pa tako i ja.

Posluzujem goste Sacher tortom kada ima nesto da se slavi.

Po receptu koji koristim godinama, posluzenje uz slag nije neophodan, jer je torta socna, a moji gosti kao i ja, svaki put se prepustamo ovom jedinstvenom carskom uzitku.