Pocet cu ovu pricu jednom anegodotom ,koja se vec godinama prepricava u mojoj siroj familiji kada se neko nadje u gostima, ko nikada nije jeo neko jelo sa rastanom, a koje bi se upravo posluzivalo.
Ne bih znala koliko je godina stara ta prica, ali radi se o zetu iz Srbije, koji je na par dana dosao kod zenine familije u jedno selo u Hercegovini. Legendarna je recenica, koju je izgovorio nakon sto ga je tast upitao: “ Dobro zete, je li sve bilo u redu? Kako ti se svidjelo kod nas?“ – “ Sve je bilo u redu, samo drugi put kad dodjem, posecite tu biljku!!!“
A pri tome je mislio na rastan – zeleni kupus, koji se za vrijeme njegovog boravka sluzio svaki dan, nekad za rucak, nekad za veceru, pa covjeku dodijalo, nenaviknut na takav nacin ishrane. Dok je Hercegovcima osnovna namirnica i mogu slobodno reci, na neki nacin i dio njihovog identiteta.
Naravno da je i moj muz, koji dolazi iz Srbije, prvi put suocen sa tim necim zelenim na tanjiru, odslusao tu pricu. Herojski je podnio prvu porciju, pa kada su ga pitali kako mu se cini, rekao je da su najbolje od svega domace suve kobasice koje su se takodjer nasle u tanjiru zajedno sa rastanom.
U skrtom, krsevitom podrucju Hercegovine veoma dobro uspijeva ova vrsta kupusa.
Po ukusu je slican brokoliju ili malim kupuscicima prokelja. Kada se kuha, siri se intezivan, karakteristican miris.
Moze da se sprema na tri nacina.
Veoma jednostavan nacin je „nacorbu“ (namjerno zajedno pisano, tako izgovaraju u Hercegovini). U hladnu vodu stavi se doooosta suvog mesa, slanine ili kosti prsuta(radi arome) i jedna kasika masti. Kuha se dok se meso ne raskuha. Zatim se dodaju listovi rastana i krompir krupno sjecen i kuha na jakoj vatri. Posoli se po ukusu. I to je to. Kada je stabljikasti dio lista skroz omeksao tokom kuhanja, znak je da je kupus corba gotova.
Drugi nacin posluzivanja je „podulje“(i opet namjerno napisano zajedno, umjesto „pod ulje“) , tj. kao prilog uz neko przeno meso, kao npr. sniclu ili kotlet.
Nacin pripreme je jos jednostavniji nego kao za corbu. Slicno kao i blitva, samo se skuha zajedno sa krompirom u slanoj vodi i procijedi. Zacini se sa maslinovim (ili suncokretovim) uljem i krupno sjeckanim bijelim lukom.
Koliko izgovor pojedinih rijeci moze dovesti do pogresnog tumacenja ili razumijevanja, pokazuje mala anegdota iz mog djetinjstva, vezana za rastan.
Zbunila sam jednom prilikom moju ujnu Bosanku, kada sam je, dok se na ognjistu kod mog djeda krckao rastan, pitala: „Je li kupus podulje?“ Nije tada jos znala da kod nas tako kazu za rastan kuvan kao prilog i zacinjen uljem, pa mi je odgovorila: „Sta ima veze, je li podulje ili pokrace?“ Kasnije je moja ujna cesto u sali pricala o tome, a svakako je i za nju rastan bila nepoznata biljka dok se nije udala za Hercegovca.
Od lista kupusa pravi se i odlicna sarma. Listovi se prvo malo omeksaju u kipucoj vodi kako bi se mogli savijati. Sve ostalo je isto kao kada se pravi i sa kiselim kupusom, ali je vazno da se krcka zajedno sa dosta suhog mesa.
Nedavno sam posjetila moju tetku, koja je jedina od njezinih brace i sestara ostala da zivi na selu. Njeni doci(vrti), puni su stabljika rastana, koje mi je ponosno pokazivala u setnji kroz njeno imanje.
A podrumi – puni suhog mesa 🙂
Sta mislite, sta sam joj rekla da spremi, najavljujuci joj da cu doci? Rastan „nacorbu“, naravno.
ovako to izgleda kod moje tetke, jednostavno, ali ukusno – boca sa domacim vinom obavezno se mora naci na stolu
Kasnije mi je tetka za trpezom ispricala da nisam jedina i da joj se svi gosti najavljuju sa:
“ Meci rastan, dolazimo!“
malaprge 
Nikad probala rastan…ali kupus sa suvim mesom zvuči jaaako dobro, pa sumnjam da je rastan načorbu drugačiji 🙂
Kao i uvek, tvoje priče su začinjene nekom posebno dragom notom 🙂
Kada ga budes nekad probala, vidjet ces sta si propustala sve ove godine 😉 ! Salim se, sve ovisi kako se spremi. Moja ujna(gore pomenuta) prvi put ga je probala kod neke ujakove tetke u Vojvodini, na sasvim drugaciji nacin spremljen od gore pomenutih, tako da joj se uopste nije svidio i da su je morali nagovarati da proba opet kada je dosla u Hercegovinu, spremljen kod moje bake. Nije mogla vjerovati da se radi o istom jelu, hocu reci, taj bakin je bio „original“ 🙂 ! Od tada ga voli kao prava Hercegovka 😉 !
A moja sestra, koja nikada nije naucila kako se rastan „nacorbu“ sprema, jer se rano otisnula u bijeli svijet, jednom ga je pokusala praviti kao ostale neke corbe, tipa, uprziti luka i sargarepe i jos svakojakih dodataka- ispao je neki buckuris koji se nije mogao jesti 😦
E sada si me podsetila – znaš li ti šta si mi obećala, kad sam dolazila u Beč? A suvo meso si mi iznela, bez raštana.
Ha, ha, ti zlopamtilo 🙂 ! Bit ce prilike valjda da to ispravim 🙂 !
Balavim po tastaturi… 🙂 Moja Hercegovka po genima više je Slavonka po kuhinji… Ne bunim se, ali… Sad mi malo žao zbog rastana. I priloga… 🙂
Ha,ha,ha,bas me nasmija 🙂 !!! Imam recept i za to: odmah u potragu za svojtom (tako kazu u Hercegovini za familiju) u Hercegovini- pa kad ih nadjes, znas kako da im se najavis 😉 !
Načorbu… 🙂
I neces pogrijesit 😉
Ma, iz opisa mi je sasvim jasno da neću… 😛
Da, da, zbog detalja „doooosta suvog mesa“ 😉
Ma, ne marim i ako je malo vlažno… 🙂
Eeee, opet si uspio da me nasmijes, veeeliki plus za tebe danas 😉 !!!
🙂
Mnogo volim raštan i kada imam prilike da ga kuvam, kuvam ga baš tako, kao u hercegovini. Naučila sam to odavno, još u Titovoj Jugoslaviji, od komšinice, mora da je bila iz Hergegovine. Dok sam stanovala na Novom Beogradu mogla sam da ga kupim na pijaci, malte ne uvek. Sad, odavno ga nisam spremala, a ni jela. I nikako ne mogu da nađem seme da posejem u svojoj bašti. Kada bi žene znale koliko je raštan dobar i koliko je bogat kalcijumom, a samim tim je dobar u profilaksi osteoporoze, jele bi ga na drugi, pa i svaki dan. Ja bih mogla, jer obožavam povrće iz roda kupusnjača u koju spade i raštan.
Da postoji nacin da Vam urucim sjemena koje sam donijela iz Hercegovine, a prilicno ga imam, dala bih Vam da posijete u basti. Nije ni zahtjevan, samo trazi redovno zalivanje. Nisam mnogo znala koliko je rastan zdrav, ali tek toliko da pretpostavim zbog toga sto je „zelen“ ! Pozitivno utjece i na probavu, a ako se progugla, vidi se koliko je stvarno vrijednih sastojaka u njemu,a sok iz lista i stabljike cak je dobar protiv gihta(veoma bolno oboljenje zglobova), izmedju ostalog. Sve u svemu, nema greske ako se u ishranu uvrsti rastan 🙂 !
Rastan je mnogo bolji i zdraviji od kupusa kao prvo on se ne prska raznim preparatima kao kupus.Ja ga spremam cesto i svi moji ga vole.
To je istina i dobro je sto uspijeva i u kontinentalnoj klimi a ne samo u mediteranskoj pa ga tako i ja ovdje u Austriji uzgajam vec par godina i mozemo cesto da ga spremamo. Hvala na posjeti i citanju, lijep pozdrav 🙂
Eh, draga… Kada pišem na svom blogu o zavičajnim temama, trenutno obuzeta baba Olgom :-D, ne zaboravljam ja ni svoje druge korene, Duvno, Rašćani – pa mi tako i ova tvoja (ne mogu ja to na „Vi“ – nekako mi rogobatno zvuči na ovim stranicama, na kojima osetim bliskost sa autorom 🙂 ) oda raštanu došla kao melem na dušu <3. Momentalno sam se setila moje baba Mare i njenih đakonija. Hvala na divnom podsećanju.
Bliskost je obostrana, rekla bih, a vise nego drago mi je da ti se tekst o rastanu svidio, sta cu, 100% Hercegovka, pa kako da ga ne spomenem ;))) Hvala na citanju, srodna duso 😉
CmoKisS ❤