Gastarbajterska kobasicijada

Prosle godine, negdje u ovo vrijeme, sastali se Sremac, Licanin, Bosanac i Nislija da prave kobasice.

U jednom malom selu, usred Austrije.

Hladni, novembarski dani podsjecali su ih na trenutke kada su sa svojim familijama u zavicaju pripremali meso za zimu. Pa su pozeljeli i sada, daleko od rodnog kraja, nastaviti tu tradiciju i osjetiti barem djelomicno, tu atmosferu koje se rado sjecaju.

Opremili su se svim mogucim masinama, zacinima i mesom kupljenih direktno kod austrijskog seljaka, pa krenuli u tu avanturu. I dobrim raspolozenjem, prije svega.

Uz nisku sljivu i sremacko crno vino, vrijeme od ranog popodneva do duboko u noc proletilo je brzo, a posao uspjesno uradjen.

Svi osim Sremca, nisu se do tada bavili time, pa su majstoriju i glavnu rijec prepustiti njemu.

A on je vec u ranom djetinjstvu, sa desetak godina, poceo praviti kobasice. To je bilo njegovo zaduzenje u familiji koja je imala veliko imanje. Trebalo je imati cime nahraniti mnogobrojne radnike koji su ljeti radili na njivama. I dok su ostali clanovi familije radili ostale poslove oko pripremanja mesa za susenje, on i brat su zapocinjali prve samostalne korake u spremanju prave sremske kobasice. Dvjesta do trista kila bila je kolicina tog mesnog specijaliteta koju su po sezoni znali njih dvojica proizvesti.

Moze se reci da su ostala tri aktera ove price imala srecu sto je Sremac bio dio njihove druzine.

Brzim i znalackim potezima on je odvojio meso od kostiju i davao dalje na preradu.

Bild

Jedan je sjekao meso sitno na kockice, drugi je mljeo, treci je tocio pice, spremao veceru i sav posao ovjekovjecio sa ovih par fotografija.

Bild

Bild

Tajnu svih zacina koji idu u sremacku kobasicu otkrio je Sremac pred radoznalim prijateljima, kojima je to bila odlicna lekcija za neka buduca, samostalna pripremanja.

Bild

Bild

Opet je ostatak druzine bio na potezu. Snaga misica se trazila, kako bi se svi sastojci dobro izmijesali i sjedinili.

Bild

Bild

„Lopta“ se opet vratila glavnom majstoru, tj. trebalo je tim mesom strucno napuniti crijeva, uz pomoc „topa“ za punjenje kobasica. Pomocnici su uigrano dopunjavali ispraznjeni „top“ dok se nije utrosilo svo meso.

Bild

Bild

Bild

Njihov trud i rad ubrzo je bio vidljiv u korpama punim ovog domaceg specijaliteta.

Bild

Bild

Svoje savrsenstvo kobasice su dostigle susenjem u pusnici, da bi ih kasnije zamijenili  neki drugi sareni komadi.

Bild

Bild

Bild

Tako zimus nije bilo zime, bar sto se dobre domace kuhinje tice 😉 . Bild

Zato se tradicija i ove godine, nastavlja…

Advertisements

14 Gedanken zu „Gastarbajterska kobasicijada

  1. Svaka čast Sremcu na majstorluku, ali se meni ipak naj-sviđa ona sušenica, specijalitet tvoga muža. Mada, i ova sarma mi miriše na- još. A tek t-kanica ispod tanjira – miris davnih vremena.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s