Recept za begov kolac i o nestasnom muzu moje komsinice

Ovaj kolac obavezno pravim za Bozic. Sa jedne strane, veoma lako i jednostavno se sprema, a sa druge strane, svojim bogatim okusom ocarava moje goste i ukucane. Zato ga sve cesce pravim i u drugim prilikama, kada ocekujem goste.

Recept za ovaj kolac dobila sam od moje nekadasnje komsinice u Dubrovniku, inace rodjene Hercegovke.

Bila je domacica i brinula se o dvije cerke, dok je njezin muz taksiranjem u Dubrovniku zaradjivao za zivot.  I to veoma dobro. Ona je bila savrsena domacica, pedantno je odrzavala stan, spremala vrhunski  razne kolace i jela. Nije mi promaklo, druzeci se  sa njezinim cerkama, da je ona  vec od rodjenja kceri pocela sakupljati razne kucanske stvari za njihovo ruho. Ono, sto se u zaplanjskoj postojbini moga muza zove – darovi. Poticala je i sama iz miracijske kuce, u kojoj su cerke odgajane da bi bile dobre domacice kada se udaju.

A nekako mi se cini da su bili kao nebo i zemlja, ona i njen muz.

Dok je ona zadrzala neku svoju djevojacku cednost i sramezljivost i u zrelijim godinama, kao i kulturno ophodjenje sa ljudima iz svoje okoline i sire i marila za opste dobar utisak o porodici, on je uvijek bio nasmijan i spreman za  salu. Bio je pravi klaun. Kao djetetu njegovo ponasanje mi nije moglo promaci, jer se dosta cesto druzio sa mojim ocem i dolazio kod nas.

Moja komsinica bila je jedna veoma lijepa i njegovana zena, dok su na njezinom muzu bili upadljivi nedostatak gornjeg reda zuba i celavost. Njegovo ponasanje i izgled kompletirale su sliku nestasnog covjeka i komedijasa. Cesto je svoju zenu, a i sebe,  dovodio u nelagodnu situaciju svojim ispadima. Tada bi se bez prethodnog razmisljanja izlajao i kasnije mazno pokusavao izgladiti stvari da dobije oprost od nje. Kao taksista je zaradjivao veoma dobro, pa je cesto svoje grijehe pokusao ispraviti kupovinom neke skupocjenosti, za koju je znao da ce je  obradovati .

Sjecam se veoma dobro jednog  takvog  neugodnog ispada i interesantne price.  Koja nije bila nimalo bezazlena, u ono vrijeme, osamdesetih.

Na nekoliko mjesta u  Dubrovniku nalazila su se taxi stajalista. Jedan od njih je bio kod autobuskog kolodvora.

U dubrovacku luku pristao je ruski vojni brod i mornari su se razmilili po citavom gradu. Moj komsija taksista ugledao ih je  dok je stajao pored svog auta na stajalistu. Poceo je da im mase i u jednom trenutku  uzviknuo jednom vojniku: “ Dje si brate Srbine!“  i poljubio ga tri puta u obraz.

To, naravno, nije proslo neopazeno, pa je on , nakon sto ga je netko prijavio policiji, zavrsio u zgradi SUP-a u Dubrovniku,  od lokalnog stanovnistva znane kao Vila Palma.

Sve se zavrsilo samo ispitivanjem, na njegovu i srecu njegove porodice,nije zbog toga otisao u zatvor.

Ostala je samo jedna interesantna, neobicna prica koja se jos dugo prepricavala.

I koja ce mozda ,eto, biti zanimljiva  i vama 🙂

A sad slijedi recept za begov kolac.

Umutiti 3 cijela jaja, dodati 3 soljice od crne kafe secera i pjenasto umutiti. Dodati 3 soljice ulja, 2 soljice mljevenih oraha, 5 soljica brasna, 4 soljice mlijeka i pola praska za pecivo.

Peci na 150c – 175c u podmazanoj i pobrasnjenoj tepsiji velicine otprilike 23cm x 39cm.

Dok se tijesto pece, kuvati zajedno 10 supenih kasika secera, 6 supenih kasika vode, 200g cokolade za kuhanje i 120g maslaca ili margarina. Kada se sve to istopi i sjedini, dodati 5 soljica za crnu kafu mljevenih oraha. Preliti preko pecenog kolaca i pustiti da se preliv stegne i sve zajedno ohladi.