Cooking with Zoki – gastro blog koji me odusevio

U moru gastro blogova i recepata koji se objavljuju na njima, uvijek se nadje po neki recept koji vam zapne za oko i kazete kako morate da ga isprobate. Cesto puta se svima nama ipak desi da to ipak ne realizujemo, iz raznoraznih razloga. Pa zaboravimo i na recept i na to da mu se ponovo vratimo i isprobamo, koliko god recept primamljiv bio.

S druge strane, naidjete na neki blog koji ne mozete prestati „listati“,  kada ga jednom otvorite. Pregledate sve slane, sve slatke recepte, predjela, torte, likere, pronadjete svoje favorite za pocetak koje morate isprobati prvom prilikom. I ne izlaze iz glave dok se zaista ne prihvatite tog izazova. Jer su vas jednostavnost sastojaka i izgled jela na predivnim fotografijama osvojile iz prve.

Tako je bilo kod mene, kada sam otkrila blog „Cooking with Zoki“ i pocela da „studiram“ njezine recepte.

Najprije sam isprobala svatovske kiflice, iako se nije bilo lako odluciti koje od mnogobrojnih ponudjenih varijacija  kao prve isprobati. Ono sto se sa slika nije dalo naslutiti, da su mekane kao pamuk, te su kao takve, nestale su za tren oka. Nekolike sam spakovala prijatelju koji je bio na proputovanju iz Njemacke za Srbiju, par komada odose u komsiluk a najvise im se obradovao moj najmladji sincic, onom polovicom sto sam punila nutelom.

img_0002

Jednu dragu prijateljicu, inace perfektnu domacicu i vrhunskog majstora kad su torte i kolaci u pitanju, ugostila sam nedavno na rucku i za desert, specijalno u njezinu cast napravila  princes krofna tortu, zeleci joj ponuditi nesto sasvim neobicno. I zaista, bila je odusevljena, jednako kao i moji ukucani. Znate onaj osjecaj kada ste kao domacica zadovoljni sto ste ugodili svacijem ukusu, od najmladjeg do najstarijeg clana. (posto se brzo pojelo, nisam stigla kada da slikam :)))

Slano pecivo, neobicnog izgleda i jos neobicnijeg premaza, povuci-potegni hljeb sa zacinskim travama, bilo je slijedece na redu, koje me je mamilo da ga isprobam. Pomno sam slijedila recept i rezultat je bio vise nego odlican. Zasigurno cu ga cesce praviti u prilikama kada zelim impresionirati svoje goste, a svakako svojoj porodici za dorucak ili veceru uz casu jogurta.

Kao sto kaze jedan moj komsija, mnogo volim ove zalivene kolace, poput hurmasica, tulumbi ili baklava, pa to isto mogu i za sebe da kazem. Hurmasice mi ispadaju savrseno, tulumbe sam odavno odustala da pravim jer nisu pa nisu uspijevale nikako i to je zavrsena prica u mojoj kuhinji. Ali baklavu, poslije mnogo neuspjeha i isprobavanja raznih recepata, nisam odustala spremati dok ne nadjem recept kojim bih bila u potpunosti zadovoljna. I nadjoh ga, bas kod Zorice, na njezinom blogu, „Cooking with Zoki“. Privukao me recept prvenstveno zbog nesvakidasnjeg oblika u kome su pripremljene baklave, i to u obliku rolnica. Slikice tih baklavica mamile su vodu na usta te sam ih morala u sto skorije zvrijeme napraviti. Da ne bih ja sada pisala ovdje kako su ove baklave vrhunski ispale i da sam pre-za-do-vo-ljna i da je to taj recept za kojim sam tragala godinama, reci cu samo da su medju degustatorima bili i bosanski bracni par, koji vrlo dobro znaju sta je dobra baklava i da su je nahvalili, pa sta jos da vam kazem.

I na ovim receptima sigurno necu da stanem,  dugacka je lista recepata sa bloga „Cooking with Zoki“ koje planiram u skorije vrijeme isprobati, s velikim  zadovoljstvom kao i do sada.

Hvala, Zorice 🙂

 

 

Vecera za sestoro

foto

DRAGI PRATIOCI, SAMO DA VAM NAPOMENEM, OVAJ TEKST JE NAMIJENJEN CLANOVIMA FB GRUPE „GASTRO BLOGERI“

Postovani kolege gastro blogeri,
pretpostavljam da je vecina vas nekada odgledala barem jednu epizodu emisija tipa „Sto za 4“ ili „Vecera za 5“ i slicno, kako na kanalima sa nasih prostora, tako mozda  i na nekim od stranih kanala. Ja sam ih uvijek rado gledala kada sam imala vremena, slucajno ili u zadatom terminu, sa velikom paznjom. Interesovalo me kao prvo, za kakve su se to specijalitete domacice odlucile da pripreme svojim gostima,da li nesto tradicionalno ili jela internacionalne kuhinje. A naravno i da li su i  kako dekorisale sto, da li su ponudile neke aperitive ili koktele prije vecere, atmosfera i slicno.

Te emisije su nekako napete, rekla bih,  i veoma pogoduju za diskusiju medju onima koji je u tom momentu, kod svoje kuce pored malih ekrana gledaju.
Ideja da pokrenem ovu igricu ili da nam svima, koji to naravno zele da sudjeluju, zadam ovu temu, koju cu vam nesto kasnije objasniti, rodila se dok sam prije par dana sa svojom mamom, nakon dugo vremena, gledala emisiju ovog tipa na jednom bosanskom kanalu. Komentarisale smo sve, od izbora jela(jednostavno ili nesvakidasnje i slicno), zatim i kako je porcionisano (mnoge su pretrpavale tanjire na zalost)   te i kako je jelo dekorisano na tanjiru.  Svakako je i dekoracija stola zaokupljala nasu paznju.
I onda sam jednog trenutka rekla mami, ja sada, kada bih trebala sudjelovati u ovoj emisiji, ne bih znala sto bih spremila. Bas mi nista nije padalo napamet u tom momentu. Iako dugi niz godina kuham i docekujem goste za raznorazne prilike, nekako mi je manjkalo samopouzdanja da bih mogla “izaci na crtu” i pokazati svoje umijece i dati maksimalno u tom trenutku.
Pa sam se onda sjetila vas, dragi kolege gastro blogeri, da pokrenemo jedan gastro blogerski izazov, sa temom “Vecera za sestoro” (posto postoje vec za 4 ili 5, pa sto da mi to ne promijenimo u 6). Pozovite prijatelje, kolege ili specijalno za vase ukucane 🙂 i organizujte jednu takvu veceru (ili pak rucak) i objavite kao specijalno izdanje na vasem postu. Vjerujem da bi svakome od nas bilo interesantno, sto ce drugi posluziti, kako dekorisati sto i svi oni detalji koji cine  ovu emisiju interesantnom. Moj prijedlog je da to ne budu tipicna slavska i bozicna jela, kako bi ponudjena paleta jela kod svih nas bila raznolikija.

Da li cete koristiti svoje recepte ili isprobati nesto novo, sto vas je zainteresiralo kod drugih gastro blogera, je sasvim svejedno – u svakom slucaju ubaciti link koji vodi do tog recepta.
S druge strane, posto svi mi rado i puno kuvamo, bilo bi zanimljivo  iz tog teksta saznati kako vi inace posluzujete goste (rucak ili vecera bez nekog povoda- ne slave, rodjendani i slicno) , da li su vam vazne dekoracije, da li je vecera tematska, npr. italijanska ili domaca  od predjela do deserta, da li sluzite uglavnom u raznim cinijama i platama ili porcionisano, stolnjak obavezno ili ne, da li se vama domacicama, muzevi mijesaju u izbor jela, posluzenje i slicno (kao meni npr. 🙂 )Da li vam se cesto dogodi da napravite previse predjela  ili ne, pa se vuce danima po frizideru.

Mozda su se svi ovi detalji provlacili do sada u vasim tekstovima, uz recepte, ali eto prilike, da se i na ovaj nacin bolje upoznamo, a svakako naucimo jedno od drugih.

Nadam se da cete prihvatiti ovaj izazov i  ako ste za, objavite vas post sa sto vise slika i neka nam svima naslov posta bude „Vecera za sestoro“ pa i ako bude manje gostiju, neka naslov ostane isti :).

I na kraju da vam se svakako zahvalim na divnim receptima i druzenju u grupi „Gastro blogeri“.

Lijep pozdrav!